Oila kodeksining 62-moddasiga asosan o‘zaro nikohda bo‘lmagan ota-onadan bola tug‘ilgan taqdirda, ota-onaning birgalikdagi arizasi yoki bola otasining arizasi bo‘lmasa sud tartibida belgilanadi.

Bunda otalikni belgilayotganda sud bolaning onasi bola tug‘ilishiga qadar javobgar bilan birga yashaganligi va umumiy ro‘zg‘or yuritganligi yoki ular bolani birgalikda tarbiyalaganliklari yoxud ta’minlab turganliklarini yoki javobgarning otalikni tan olganligini aniq tasdiqlovchi boshqa dalillarni e’tiborga oladi.

Shunga ko‘ra siz ham bu holatda farzandingizga otalikni belgilatish kerak bo‘ladi.

Aliment masalasiga kelsak, ma’lumki, Oila kodeksi 96-moddasiga muvofiq har bir ota-ona farzandi uchun aliment to‘lashga majbur hisoblanadi. Bu va bundan keyingi normalarda alimentning voyaga yetmagan farzand uchun (ayrim holatlarda voyaga yetganlari uchun ham) belgilangan.

Bunda qonun chiqaruvchi er-xotinning qonuniy yoki shar’iy nikohdaligi emas, balki bolaning shu ota-onadan tug‘ilganligini faktini asos qilib oladi.

 Soddaroq aytganda bir uyda qonuniy yoki shar’iy nikoh asosida yashab turib ham aliment undirish mumkin. Bunda eng asosiysi bola aliment undirish so‘ralgan ota yoki onadan tug‘ilganligini tasdiqlovchi dalillar (tug‘ilganlik haqidagi guvohnomadagi ota-ona haqidagi yozuvlar yoki sudning qarori) bo‘lishi kifoya.

Yuqoridagi kodeks 136-moddasiga muvofiq aliment olish huquqiga ega bo‘lgan shaxs, aliment talab qilish huquqi vujudga kelganidan so‘ng qancha muddat o‘tganidan qat’i nazar, xohlagan vaqtda aliment undirish to‘g‘risidagi talab bilan sudga murojaat qilishga haqlidir.

Xulosa qiladigan bo‘lsak, siz fuqarolik sudiga otalikni belgilash va aliment undirish haqida da’vo arizasi bilan murojaat qilishingiz lozim.

Namangan viloyati Adliya boshqarmasi Kosonsoy tuman Adliya bo‘limi Yuridik xizmat ko‘rsatish markazi bosh yuriskonsulti

                                               J.K.Akramov

Косонсой туманидаги иқтидорли қизларни қўллаб-қувватлаш, муносибларини Зулфия номидаги Давлат мукофотига тавсия қилиш мақсадида Косонсой туманидаги Абу Али ибн Сино номидаги жамоат саломатлиги техникумида туман саралаш босқичи бўлиб ўтди.

Танловда адабиёт, санъат, маданият, фан, таълим, спорт ва жамоатчилик йўналишларида ижод қилаётган, фаолият юритаётган иқтидорли қизлар ҳужжатлари кўриб чиқилиб, ижодий ишлари билан танишиш баробарида номзодлар суҳбатдан ўтказилди.

Косонсой туман ҳокимлиги Ахборот хизмати.

Бугун старт олган халқаро фестивалда иштирокчилар асал маҳсулотлари, бол йиғиш илмидан тортиб, асаларичиликка оид ҳунармандлик буюмлари билан танишмоқдалар ҳамда асалнинг бир неча навини татиб кўриш имконига эга бўладилар.

Анжуманда Косонсой туманидан асаларичилар авлодининг 3-вакили Ғофурхон Темиров ҳам ўз маҳсулотлари билан қатнашяпти. У 40 йилдан бери бол етиштиради. Ушбу павилонда янтоқ, тоғ, қизилмия, пахта, семичка каби 9 турдаги асал бор. Бундан ташқари, асалдан олинган гулчанги, асалари муми, прополис, сути кабилар ҳам мавжуд.

«Асаларичилик касби бизга отамиз Саидаҳмадхон Темировдан ўтган. Отамни касбларини давом эттиришни мақсад қилиб, мана 30 йилдирки шу касб орқасидан даромад топяпман. Ҳозирги кунда фарзандларим ҳам ушбу касб билан шуғулланишяпти», — дейди болчи.

Косонсой туман фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгалари кенгаши Раёсати аъзоларинингфермерларга

МУРОЖААТИ

 

Ҳурматли фермерлар!

Табиат қийинчиликларига қарамасдан, фермер ва деҳқонларимиз 3 731 гектар майдонда чигит қадаб, машаққатли меҳнатлар эвазига мўл ҳосил етиштирди.

Барчамиз яхши тушунамизки, шу кунларда кузатилаётган иқлим ўзгаришлари, баҳорни серёғин ва салқинлиги, кузда ҳаво ҳароратини кескин тушиб кетиши каби  кўплаб синов ва қийинчиликларга қарамасдан, қишлоқ хўжалиги экинлари, хусусан пахтадан мўл ҳосил етиштириш – чинакам жасорат ва матонат намунасидир.

Халқимиз Сиздек миришкор деҳқон ва фермерлар, моҳир сувчи ва ирригаторлар, ўз ишининг ҳақиқий устаси бўлган механизатор ва агрономлар, жонкуяр олим ва тадқиқотчилар, кластер ходимлари тимсолида ана шундай фидойи инсонларни кўради ва эл-юрт дастурхонини тўкин қилиш йўлидаги шарафли ва олижаноб меҳнатингизни юксак қадрлайди.

Азиз фермерлар!

Қишлоқ хўжалиги соҳасида олиб борилаётган ислоҳотлар самарасида Сизларга қатор имтиёзлар берилди, моддий манфаатдорлигингизни ошириш учун имкониятлар яратилмоқда.

Президентимизнинг 2023 йил 12 декабрда қабул қилинган ПФ-205-сонли “Қишлоқ хўжалигида эркин бозор муносабатларини янада ривожлантиришнинг қўшимча чора-тадбирлари тўғрисида”ги Фармонига кўра, фермер хўжаликлар ва кластерлар ўртасида пахта хом ашёсини етказиб бериш бўйича фьючерс шартномалари биржа савдолариорқали тузиладиган бўлди.

2024 йилдан амал қилишни бошлаган ана шундай фьючерс шартномасига кўра, етказиб берилиши лозим бўлган ҳажмдан ортиқча етиштирилган, жумладан кластер билан фьючерс шартномаси тузмаган ҳолда, ўз маблағлари ва тижорат кредитлари ҳисобига етиштирилган пахта хом ашёсини етиштирувчилар биржа орқали тадбиркорлик субъектларига сотади ёки (ва) қайта ишлашга рухсат берилди.

Фьючерс шартномасида кўрсатилган миқдордан ортиқча етиштирган пахта хом ашёсини фьючерс шартномаси тузган кластерга тўғридан-тўғри сотишингиз, қайта ишлашдан олинган пахта толаси ва иккиламчи маҳсулотлар (чигит, линт ва ўлик пахта)ни биржа орқали харидорга етказиб бериш имконияти яратилган эди.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2024 йил 22 июлда қабул қилинган “Пахтачилик соҳаси корхоналарининг иқтисодий-молиявий ҳолатини яхшилашга оид чора-тадбирлар тўғрисида”ги Фармони  эса аграр тармоқда фаолият юритаётганлар учун янги даврни бошлаб берди. Унга кўра, фермерларга етиштирган пахта ҳосилини кластерлар ҳамда пахта хом ашёсини қайта ишлаш ва ип калава ишлаб чиқариш занжирига эга тўқимачилик корхоналарига сотишга рухсат берилди.

Энди юртимизнинг барча ҳудудларида пахтачилик йўналишидаги фермер хўжаликлари ихтиёрий кооперациялар ташкил этиш мумкин. Шунингдек, қарздор бўлган фермер хўжаликлари ва кластерлар ўртасида тузиладиган солиштириш далолатномалари ҳамда суд қарорлари асосида ундирилган маблағлар кластерларнинг Қишлоқ хўжалигини давлат томонидан қўллаб-қувватлаш жамғармаси олдидаги қарздорлигини қоплашга йўналтириш вазифаси белгиланди.

Қадрли фермерлар!

Айни кунларда сиз етиштирган ва йиғиб-териб олаётган пахта ҳосили ҳисобидан пахта-тўқимачилик кластерлари билан ўзаро қарздорликлар бўйича солиштирма далолатнома расмийшлаштириб, фермернинг кластер олдидаги, жумладан кластернинг фермер олдидаги мавжуд қарздорликларини бартараф этиш имконияти пайдо бўлди.

Косонсой туман фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгалари кенгаши бу борада сизнинг манфаатингизни ҳимоя қилиш, ҳақдорлигингизни ундириш бўйича барча зарур чораларни кўради.

Шу билан бирга,пахта ҳосилини нес-нобуд қилмасдан йиғиб-териб, олинган мўл ҳосил ҳисобидан фермер хўжаликларининг кластерлар олдидаги қарздорлигини сўндиришингиз ҳам ўзаро муносабатларда ижобий таъсир кўрсатишини яна бир бор таъкидлаймиз.

Ўзбекистон Республикаси Марказий сайлов комиссиясининг 2024 йил 31 октябрдаги 1413-сон қарорига асосан бир мандатли сайлов округлари бўйича Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатасига сайланган депутатлар рўйхати эълон қилинди. (https://t.me/electionsuz/7446)

Жумладан, 23-Наманган вилояти сайлов округидан Ўзбекистон Халқ демократик партияси томонидан номзоди қўйилган Темиров Анвархон Абдулазизхонович Олий Мажлис Қонунчилик палатаси депутати этиб сайланди. (https://t.me/electionsuz/7446)

Анвархон Темиров 1989 йил 27 мартда Наманган вилояти Косонсой туманида туғилган. Айни вақтда Олий Мажлис Қонунчилик палатаси депутати сифатида фаолият юритиб келмоқда.

👉 Манба: (https://t.me/electionsuz) Марказий сайлов комиссияси